Svaki narod za sebe ima svoje specifične metode razumevanja vere. Neki se mole Isusu, neki idu u Meku... Ali u suštini, svi tragamo za jednim zajedničkim ciljem, za najvišom istinom, za onim što je veće od nas samih.Islam je, pored hrišćanstva, jevrejstva i budizma, jedna od četiri najznačajnije monoteističke, odnosno otkrivene religije univerzalnog značenja. Odnosi se na Arape, odnosno na narode istog porekla. Vernike u islamu povezuje zajednički arapski jezik. Na arapskom jeziku, islam znači predanost i opisan je kao način života. Etimološki, derivirano je iz istog korena kao salam, što znači MIR (čest pozdrav medju muslimanima). Sledbenici islama, muslimani, veruju da je Bog, Alah, poslao svoju direktnu objavu čovečanstvu Muhamedu, preko meleka (andjela) Džibrila ili Gabrijela. Alahove objave, koje je Muhamed zapamtio, zapisane su u Kuranu. Prema verovanju, knjiga je potpuno tačna i nije je moguće izmeniti, što obećava Alah, a u delo sprovode ljudi koji Kuran znaju napamet- hafizi. Za Kuran se smatra da je verna reprodukcija teksta koji je urezan na ploči na nebu. Zato su kopije veoma poštovane i dodiruju se samo nakon obrednog čišćenja. Sama reč Kuran potiče od arapskog glagola «recitovati», «čitati naglas». Knjiga se sastoji od 114 poglavlja ili sura, svrstanih po dužini, a sure su podeljene na kraće ajete. Duga je kao hrišćanski Novi Zavet. Pripadnost islamu se temelji na Šehadetu, svedočenju, nekoj vrsti zakletve kojom vernik zvanično pred ljudima pristupa veri. Postoji šest osnovnih verovanja koja dele svi muslimani: • Verovanje u Boga, Jednog i Jedinog vrednog obožavanja • Verovanje u Božje knjige • Verovanje u sve Božje poslanike • Verovanje u Sudnji dan, kada će se pojaviti Jedžudž i Medžudž • Verovanje u sudbinu- sve što biva, biva sa Alahovom voljom i odredjenjem Pet krakova muslimanske zvezde označava pet osnovnih zapovesti svakog vernika, a to su: • Šehadet: svedočenje da je Alah jedini Bog i da je Muhamed njegov rob i poslanik • Namaz: pet obaveznih molitvi dnevno • Zekat: milosrdje • Post: svakog dana meseca Ramazana od zore pa do zalaska sunca • Hadž: Hodočašće u Meku za vreme meseca Zul Hidžre bar jednom u životu Verski zakon islama zove se Šerijat. Utemeljen je na Alahovoj objavi, i izveden iz četiri glavna izvora. Prvi je Kuran, zatim Suna, knjiga predanja o Muhamedu i njegovom životu, Idžma, jedinstvo zajednice i Kijas, zaključivanje iz prva tri izvora. Ishodište mu je u predislamskom običajnom pravu, i sam pojam Šerijata je širi od bilo kog zapadnjačkog poimanja prava, jer pokriva sva područja života. U praktičnom životu, Šerijat je važniji od bilo kog zakona. Pojam džihad se pogrešno prevodi kao SVETI RAT. Džihad predstavlja svaki napor muslimana koji on učini u cilju zadovoljenja Alaha. Sam Muhamed je rodjen oko 570. g.nove ere. Godine 610. počeo je da propoveda Alahove poruke, a 622. godina, kada je Prorok prešao iz Meke u Medinu, označena je kao godina Hidžre i označava početak islama kao vere. Kada je 619.g. Muhamedov ujak Abu Talib, koji ga je odgajio, umro, stanje muslimana u Meki se pogoršava. Zbog toga 622. prelazi u Medinu, tadašnji Jafrib. Muhamed je napravio Ustav za Medinu, koja je pretrpela gradjanski rat, i tako stvorio jedan od prvih ustava u istoriji. Usledile su bitke protiv Meke, koju na kraju Muhamed sa svojim sledbenicima osvaja i odatle širi granice islama. Za manje od deset godina ujedinio je celo Arabijsko poluostrvo. Nakon smrti, Muhamed je iza sebe ostavio, kako novu religiju, tako i državu, na čijem je čelu bio kalif. Iz ušuškanih dubina istorije izdiže se keruanska džamija u Tunisu, koja je nekada bila centralna madresa, odnosno škola za muslimanske sveštenike (uslovno rečeno sveštenike, jer oni imaju samo učene ljude, uleme, koji tumače verske spise u džamiji). Džamija u Keruanu je sjajni svetionik islama, suptilno utopljen u okolinu koja odiše tradicijom. Zaborav se s poštovanjem povukao od nje. Danas, sedam odlazaka u džamiju u Keruanu, tretira se kao jedno hodočašće u Meku. Najčešće je centralni deo džamije u obliku kocke, na čijem se vrhu nalazi jedna ili više kupola. Sa bočnih strana se nalaze minareti, sa kojih mujezini pozivaju vernike na namaz. Vrh minareta je zašiljen i ima oblik kupe, obično uradjene od bakra. U sklopu džamije se mogu nalaziti i mektebske učionice, čitaonice itd. U unutrašnjosti džamija se klanja pet dnevnih namaza. Unutra se nalazi udubljenje u zidu, mesto rezervisano za predvodnika molitve koji se naziva imam. Imam i svi učesnici u namazu su licem okrenuti ka Kibli, koja po geografskom položaju odgovara smeru ka Kabi u gradu Meki u Saudijskoj Arabiji. Prema Kuranu, Kabu su sagradili poslanik Ibrahim i njegov sin Ismail, kao prvi hram svih ljudi na zemlji u kom će se obožavati samo jedan Bog. Interesantno je da je kod Muhameda Kibla (geografska orijentacija vernika prilikom molitve) prvobitno bila Jerusalim. Neki analitičari smatraju da je do toga došlo usled velikog uticaja jevrejskog monoteizma na Muhameda u ranoj i najčistijoj fazi njegovog delovanja. Prelomni dogadjaj se desio kada je aristokratska porodica Koreišidi izbacila Muhameda iz Meke kao uzurpatora i jeretika. Jevreji iz Medine nisu pozitivno odreagovali na Muhamedove diplomatske govore kojima je pokušavao da ih navede da svrgnu porodicu Koreišida sa vlasti u Meki. Zbog toga je Kiblu prebacio u Meku, koja važi za sveti grad i cilj hodočašća. U toku godine, za vreme muslimanskog meseca Zul-Hidžre, preko tri miliona hadžija se okupi u Meki obavljajući Hadž. U toku ostalih meseci, taj obred se naziva Umra. Veoma malo nemuslimana je videlo ili prisustvovalo obredu Hadža, pošto je ulaz u Meku strogo zabranjen za nemuslimane. Najpoznatiji je Sir Richard Burton, koji je 1853. godine, na prevaru, uspeo da udje u grad. Put od hiljadu milja počinje jednim jedinim korakom... A završava se u Meki, mestu koje zrači neobičnom aurom jedinstva, uzvišenosti i, po njegovim beleškama, izaziva strahopoštovanje prisutnih i gura čula u trans. Vera je ono što treba da povezuje ljude u neraskidivu zajednicu ljubavi i mira. Razlike treba da nas spajaju, interesovanje o drugačijem da nas oplemenjuje, a zadovoljenje te radoznalosti da nas uči da cenimo svoj pogled na svet, ali i da poštujemo tudji i tako omogućimo život u toleranciji i slozi.
preneseno sa:http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/02/23/vera-je-univerzalna |
 |
