Blogovi Postovi Blogeri Galerije Video
 

Nedjeljom o ekologiji: Godina žabe i krompira

post objavio/la reuw prije 12 godina 3 mjeseca na blogu Leteci Holandjanin

Komentari na post

 

Fabeltjes over kikkers
Over de kikkers bestaan verschillende fabeltjes, mythes en broodje-aap verhalen. Enkele bekendere zijn:

Kikkers kunnen het weer voorspellen: In westelijk Europa werden kikkers gebruikt om het weer te voorspellen. De veranderende huidkleur van een kikker heeft inderdaad te maken heeft met een andere temperatuur of luchtvochtigheid, maar een accurate weersverwachting is hieruit niet te herleiden. De aboriginals van Australië en de oorspronkelijke bewoners van Amerika beschouwden kikkers als de brengers van regen[37]. Dit is wel te verklaren omdat kikkers die in droge streken leven bij regen massaal tevoorschijn komen vanwege de vaak kortstondige vochtige omstandigheden maar kikkers hebben uiteraard geen invloed op het weer.
Kikkers zijn giftig: Slechts weinig soorten kikkers zijn gevaarlijk voor de mens, deze soorten komen alleen voor in regenwouden in Azië en Midden- en Zuid-Amerika. Giftige kikkers hebben meestal een felle kleur als waarschuwing voor vijanden, zoals de pijlgifkikkers en sommige mantellas.
Kikkers zijn heilzaam: In sommige Aziatische landen worden kikkerpoten op open wonden of ooginfecties aangebracht in de veronderstelling dat dit de genezing zal bespoedigen. In werkelijkheid is er een risico op besmetting met parasieten die op de kikkers leven, die via infecties en wonden gemakkelijk binnen kunnen dringen[23]. Een voorbeeld van een dergelijke parasiet is de lintworm Spirometra erinaceieuropaei.
Padden veroorzaken wratten: Padden of padachtige kikkers hebben geen wratten maar slijm- en gifklieren in de huid die ze een wrattig uiterlijk geven. Wratten bij de mens worden veroorzaakt door een virus en hebben niets met kikkers of padden te maken[37].
Kikkers brengen (on)geluk: in Aziatische landen als Japan worden kikkers als geluksbrengers gezien, in andere culturen juist als symbool voor onheil[37].

Objavio/la reuw prije 12 godina 3 mjeseca #

Krompir je glavna sirotinjska hrana, a bogme nije ni bogatim za odbaciti. Plaha je pita krompirusa, pa krompir zapecen u rerni s mesom, pa pomfrit, pa musaka, itd.itd.Kod nas u BiH je najsladji i najljepsi nas domaci krompir, ali se sve vise uvozi strani krompir i nema oznaka koja je vrsta i za kakvu pripremu sluzi. Tako sam jednom kupila naoko divan krompir i izrezala ga za pitu, a kad sam posolila, za minutu-dvije, kilogram krompira pretvorio se skoro sav u vodu, ostala jedna šaka jada. Zato, živio fojnički, glamočki, romanijski i drugi krompiri iz naše zemlje.
Ta žaba na slici je vrlo interesantna i ima lijepe boje. Šteta što izumiru mnoga božija stvorenja, čovjek polako sve uništava, dok i sebe ne dokusuri.

Objavio/la Gost_9902 prije 12 godina 3 mjeseca #

Moj doktore, natjera Ti mene da prevodim ovaj tekst o mitovima o žabama. Zanimljiv je. Gugla dobro ovaj Google prevoditelj.
Kada je krompir u pitanju, on mi nakon graha dođe drugo povrće (paradajz je ipak voće, zar ne). Nedavno sam bio na jednom banketu. Sve se lomilo od đakonija, a glavne su bile 12 lijepo ispećenih ćurki. Ja sam nakon 2,5 sata se pokupio kući, da odmorim i da se pripremim za krompir i goste. Taj dan smo uvečer planirali u rerni zapeći polovine krompira na livanjski način: na svaku polovicu krompira se stavi tanak odrezak suhe bravetine, na nju šnita livanjskog sira a potom livanjska pastrva (specijalno pripremljena - osušena bravetina) a može i neko drugo suho meso sve do suhe kengurovine, koju sam probao prije par godina.
To miriše, da ne pišem.
Kada je u pitanju tzv. bosanski krompir, takav ne postoji. Postoje sorte uvezene iz raznih zemalja. Tokom rata je uvezen iz Nizozemske "Kenebek". Nizozemski stručnjak se iznenadio da ćemo ga sijati na planini Ćolan, visine cca 1000 m/m jer tu stalno puše vjetar i brzo isušuje zemlju, a Nizozemci taj krompir navodnjavaju. Uglavnom Šema, inženjer poljoprivrede iz Mostara, ratni Zeničanin, sredio je sve od oranja do đubrenja i rod je bio u prosjeku 4 tone po dulumu, a u selu Šerići i seoskom području Doglodi, poznatom kao biva po domaćem tzv. "Doglodskom" krompiru su tada imali sa svojim "domaćim" krompirom jedva 1,5 tona na dulum. Ja sam u svojoj bašti, dok sam je imao i dok sam mogao raditi u bašti uvijek pod krompirom imao samo 54 kv. metra, od čega kao mladi krompir pojedem 25-27 kvadarata uroda, a ostatak je bio za zimu, minimalno 90 kg pa do 100 kg. Nikada nisam taj dio bašte u cijelosti prekopavao, nego samo kanale. Nisam vidjeo potrebe da kopam zemlju između kanala. Đubrio sam odležanim stajskim đubrivom, drvenim pepelom (radi kalija), glistovnjakom i prihranjivao sa KAN-om. Nikada nisam okopavao, jer sam skontao da je to traćenje snage, nego sam nakon svake kiše samo nagrtao zemlju na cimu krompira, jer tada stabljika stvara nove žile, a na njima nove krompiriće.
U dnu bašte sam radi nevjernih Toma, uvijek imao jednu PVC kesu, u koju ranim proljećem stavim 7-10 kg đubriva i 5-6 kg zemlje, te tri (3) krompira, a PVC vreću urolam i kako krompirova biljka raste, ja dodajem đubriva i zemlje, te odmotavam zarolane rubove PVC kese. Na kraju rezultati su slijedeći - zapanjujući: PVC kesa visine 1,0-1,2 m puna zemlje do vrha, biljka iznad kese još nekih 60-90 cm, a u PVC kesi (vreći) se nađe minimalno po 10-12 kg krompira prve klase. U početku je uslov da bude sjemenski, a ne konzumni krompir.
Itd.
Doktore, povuće Ti mene za tipkovnicu/tastaturu!

Ostalima odgovori: ne postoje domaći krompiri niti su ikada izgojeni kao sorte, a jeste bilo pokušaja. na primjer: naleglo se na famu o glamočkom krompiru, pa napravljena politička tvornica za preradu krompira "Glama". Ispostavilo se da u Glamočkom polju tzv. autohtoni krompir nije dobar za industrijsku preradu, pa se dovozio krompir iz Slavonije, dok Glamočaci nisu prihvatili da siju krompir koji odgovara tvornici. Tako je nedavno bilo sa propalom tvornicom čipsa na bazi kao biva krompira prve klase iz doline Krivaje. Morao se krompir dovoziti iz mjesta Janja kod Bijeljine. Itd. Fojnički krompir je ustvari slovenački davno izraubovani krompir, narodu znan kao "bjelac".
Itd.
Ja i sada nabavljam samo Kenebek i još neke vrste nizozemskoga krompira koji se pretežno uzgaja u zeničkoj okolini. Krompir sa preko 23% skroba, dobar za održavanje, pogodan za razne namjene i što je najvažnije, seljaci su škrti i na zasipaju ga hemikalijama!

Objavio/la mdjulbic prije 12 godina 3 mjeseca #

@Gost 9902: Prijatna krompieusa
@M Djulbic:Ti si prava enciklopedija, dopuni ti i vise nego je post, ti si stvarno dobar gost

Objavio/la reuw prije 12 godina 3 mjeseca #

Upišite komentar:

Vaš username:

Upišite komentar:

Unesite šifru sa slike lijevo: