Možda su se Turci odrodili od svog ranijeg načina pravljenja kafe. Bosanska i turska kafa se puno razlikuju. To znam jer sam provela 15 dana u Istambulu kod familije i posjećivala turske kuće. Oni prave kafu u malim džezvama, zaliju je hladnom vodom i čekaju da proključa. Uz kafu, odmah stave i puno šećera. Čim kafa proključa, izliju je u šoljicu i tako dobijete pola šoljice toza, a samo pola šoljice kafe, preslatke, ali jake. U Iraku dodaju neku začinsku travu u kafu, meni je s tom travom kafa mirisala na balegu i zato sam uvijek sama pržila i mljela kafu. A nikad ništa nisam ružnije popila od kafe iz automata u Šipadovom predstavništvu u Njujorku, davne 1984 godine. Neka nama naše "bošnje". |
 |
