Blogovi Postovi Blogeri Galerije Video
 

Zujanje

post objavio/la vasionka prije 16 dana 8 sati na blogu va§IONka

Komentari na post

 

dirnulo me,uvuklo. dobro i ozbiljno si opisala zujanje,ko da si prezivjela to.svidja mi se momenat ulazenja u sum i masine. teski ali dobri stihovi,neobican stil i pristup
pozz Sionka :)

Objavio/la Gost_ prije 16 dana 6 sati #

Ovo zujanje mi je donijelo sliku moje mame s rukama od zemlje i krvi.
Zemlja i krv njeni nokti...I prljava, poderana bijela vrecica i dva hljeba u njoj , takvih samo kod nas u BiH ima. Meni najdrazi. Hrksavi. Kad se vracala s posla i kad je zazujalo pokusala je iskopati rupu da se zavuce u nju.… tako je rekla.

Znam da sam je upitala zasto nije bacila hljeb, brze se stigne di se naumilo kad su ruke prazne..

Ne znam da li me je zbunjeno ili stravicno pogledala ..
Nisam dugo , evo, sve do sada isla tamo da analiziram taj pogled , jer se
tesko samo zadrzati na jednom pogledu. Ne mozes izabrati sta ce te pogledati.

Cekas sudbinu.

Objavio/la RedSonja prije 15 dana 2 sata #

Veliki, volim što čitaš bukvalno kada jeste bukvalno - ulazak u mašine :-) Samo SF&Fantasy freakovi to, na prvu, učine.
I ja tebe puno pozdravljam druže :-)

Objavio/la vasionka prije 9 dana 10 sati #

Ja redovno i, evo, još uvijek pribjegavam fikciji da bih “smirila” ratna zujanja. Izgleda da će to “još uvijek” potrajati do moje dočekane sudbine.

Svaka priča je tako surovo ista. Nije ista što je surovo, nego je surovo to što sva ta sjećanja imaju istu smrznutu otupljenost. Tako da sam tvoju priču već čula i nisam je čula Crvena Sonjo.

Ta tupost je valjda zbog ovoga što si tako hirurški precizno i metaforički potentno sročila: “Ne možeš izabrati šta će te pogledati”. Ili, možda, a sad idem predaleko.. Ta otupljenost je, možda, podsvjesno solidarisanje sa našim mrtvima.

Objavio/la vasionka prije 9 dana 10 sati #

Upišite komentar:

Vaš username:

Upišite komentar:

Unesite šifru sa slike lijevo: